Tvrđava

"Troje nas je, u cijelom svijetu samo troje: moji prsti, njeno tijelo i njegov ujednäeni damar. Nije va¿no ¿ta se de¿ava u svijetu, nije va¿no ¿ta ¿e biti sutra, va¿an je ovaj ¿as bla¿enstva bez misli. Hiljadu ne¿ijih sre¿nih ¿asaka bi¿e kao ovaj, ali ovaj nikada vi¿e. Hiljadu tu¿ih ljubavi bi¿e kao ova, ali ova nikad vi¿e. Prvi put znam ¿ta je sre¿a, osje¿am je, vidim, miri¿em. Cio svijet i cijela vasiona, nas troje. Nikog drugog osim nas nema. I ima sre¿a. Da li je mogu zadr¿ati? Napolju je proljetna no¿, i mjese¿ina. A ja ne mogu da zaspim, od sre¿e kojoj nisam tra¿io razlog. I nisam se ¿udio ¿to je tako. Kako bi druk¿ije i moglo biti?" Srpska knji¿evna scena mo¿e se pohvaliti brojnim piscima izuzetnog dara, ali malo je onih ¿ije stvarala¿tvo doti¿e ¿itaoca kao Selimovi¿evo - toplina i neposrednost njegovih junaka i ¿istota ose¿anja koja izviru sa stranica ovih dela, ispri¿anih takvom jednostavno¿¿u kakvu samo vrhunski majstor mo¿e da postigne, diraju pravo u du¿u i zauvek tu ostaju.